Prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, objašnjava za Kurir da je, kada se govori o ekonomskom putu Srbije od 2012, najvažnije pitati šta se promenilo u životu ljudi: kolika im je plata i penzija, mogu li da planiraju troškove i da li se u njihovom mestu otvaraju nove prilike.
– Brojke pomažu da na to odgovorimo. Srbija je tokom ovog perioda ojačala ekonomsku osnovu. Povećana su primanja, privučene investicije i porasle finansijske rezerve. To je stvorilo više prostora i za pomoć stanovništvu i za ulaganje u budućnost. Napredak, ipak, nije podjednako stigao do svake porodice i svakog kraja i to je razumljivo. Važno je naglasiti da ovaj put nije pređen u mirnim okolnostima: korona je prekidala proizvodnju i kretanje ljudi, ratovi i sukobi remetili su svetsku trgovinu, a energetska kriza povećavala troškove privrede i domaćinstava. Razvojem je trebalo upravljati tako da se istovremeno čuvaju zdravlje, radna mesta i snabdevanje. I otpornost u takvim uslovima deo je rezultata – objašnjava sagovornik.
– U prvih sedam meseci 2026. prosečne zarade, kada se odbije rast cena, bile su veće za 8,5 odsto nego godinu dana ranije. Dakle, rast je bio veći od inflacije i povećao je kupovnu moć. Poboljšan je i odnos prosečne zarade i potrošačke korpe. To je pokazatelj napretka, ali neki zarađuju manje od proseka, a troškovi svih porodica prirodno nisu isti. Inflacija je u poslednje vreme bila umerenija nego u godinama najvećih poskupljenja, dok su zarade brže rasle – govori prof. Rabrenović i podseća na veliki rast penzija, ali i da su penzioneri svojevremeno podneli najveći teret privremenog smanjenja penzija tokom finansijskog prilagođavanja.
Stabilan kurs nije samo tema za bankare, jer porodici koja prima platu u dinarima, a otplaćuje kredit vezan za evro, naglo slabljenje dinara povećalo bi ratu bez novog zaduživanja, objašnjava sagovornik.
– U prvih sedam meseci 2026. prosečne zarade, kada se odbije rast cena, bile su veće za 8,5 odsto nego godinu dana ranije. Dakle, rast je bio veći od inflacije i povećao je kupovnu moć. Poboljšan je i odnos prosečne zarade i potrošačke korpe. To je pokazatelj napretka, ali neki zarađuju manje od proseka, a troškovi svih porodica prirodno nisu isti. Inflacija je u poslednje vreme bila umerenija nego u godinama najvećih poskupljenja, dok su zarade brže rasle – govori prof. Rabrenović i podseća na veliki rast penzija, ali i da su penzioneri svojevremeno podneli najveći teret privremenog smanjenja penzija tokom finansijskog prilagođavanja.
Stabilan kurs nije samo tema za bankare, jer porodici koja prima platu u dinarima, a otplaćuje kredit vezan za evro, naglo slabljenje dinara povećalo bi ratu bez novog zaduživanja, objašnjava sagovornik.
Rabrenović naglašava da je političko liderstvo Aleksandra Vučića imalo važnu ulogu u postavljanju investicija i infrastrukture među razvojne prioritete.
