Žetva strnih žita u valjevskom kraju uveliko je u toku, a prvi rezultati ukazuju na zadovoljavajuće prinose i solidan kvalitet zrna. Poljoprivrednici ističu da je ovogodišnja sezona počela nešto ranije nego što je uobičajeno, što je posledica promenjenih klimatskih uslova i toplijeg proleća.
Prema procenama stručnjaka, prinosi pšenice kreću se u rasponu od 4 do 6 tona po hektaru, dok su kod ječma i do 6–8 tona, što potvrđuje da su vremenski uslovi u završnici vegetacije bili povoljni.
Posebno značajnu ulogu imale su padavine koje su stigle nakon sušnog perioda. Kiša u fazi nalivanja zrna doprinela je boljem formiranju prinosa i kvalitetu, pa se ovogodišnji rod ocenjuje kao stabilan i iznad očekivanja za pojedine parcele.
I dok su strna žita pokazala stabilnost, trendovi u setvenoj strukturi jasno se menjaju. Površine pod kukuruzom u Srbiji beleže pad – u prolećnoj setvi smanjene su za oko 2,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Razlog za to su sve češće suše i visoke temperature, koje posebno pogađaju ovu kulturu. U 2025. godini prinos kukuruza bio je čak za oko 27 odsto niži od višegodišnjeg proseka, što je dodatno uticalo na odluke proizvođača.
Zbog toga se i u valjevskom kraju sve više poljoprivrednika odlučuje za alternativne kulture poput suncokreta, soje, uljane repice i krmnih biljaka, koje su otpornije na klimatske ekstreme. Pojedini proizvođači već su značajno smanjili površine pod kukuruzom i prešli na suncokret, koji se pokazao kao sigurnija opcija u uslovima suše.
Na nivou Srbije, suncokret je, na primer, zasejan na više od 240.000 hektara, što potvrđuje trend širenja alternativnih kultura u ratarskoj proizvodnji.
Poljoprivreda u valjevskom kraju, kao i širom Srbije, sve se više prilagođava klimatskim promenama. Strna žita, koja završavaju vegetaciju ranije, pokazuju veću otpornost na letnje suše, dok se kasne kulture poput kukuruza nalaze pod većim rizikom.
Upravo zato stručnjaci preporučuju diverzifikaciju proizvodnje i uvođenje novih kultura, kako bi se smanjili gubici i obezbedila stabilnost prinosa.
Ovogodišnja žetva strnih žita pokazuje da, uprkos izazovima, domaća poljoprivreda ima potencijal – ali i da će se izbor kultura u budućnosti sve više menjati u skladu sa klimom.
D.D.
