Dok većina rukavica danas nastaje u fabrikama, u jednoj valjevskoj radionici one se i dalje izrađuju ručno, na način koji se decenijama gotovo nije promenio. Više od četrdeset godina Duško Simić, među Valjevcima poznatiji kao Zec, posvećen je rukavičarskom zanatu – jednom od najstarijih zanata koji polako nestaje.
Od pažljivog odabira jareće, jagnjeće ili svinjske kože, preko krojenja i šivenja, pa sve do završne obrade, svaki par rukavica prolazi kroz ruke iskusnog majstora. Kako kaže, dobra rukavica ne bira se po broju, već po meri šake, a za njenu izradu, osim umeća, potrebno je mnogo strpljenja i preciznosti.
Tokom dugogodišnje karijere izradio je više od 100.000 pari rukavica. Njegovi proizvodi stizali su do kupaca u zemlji i inostranstvu, a iza svakog para krije se priča o zanatu koji odoleva vremenu.
Pored brojnih zanimljivih anegdota sa mušterijama, Duško rado govori i o tome kako su se nekada negovale kožne rukavice, zašto smatra da se prema njima treba ophoditi pažljivo i sa poštovanjem, ali i kako izgleda čitav proces njihove izrade od komada kože do gotovog proizvoda.
Iako je odavno stekao uslove za penziju, radionicu nije zatvorio. Ljubav prema zanatu i danas ga svakodnevno vraća za radni sto, a posebno ga raduje što će porodična tradicija, kako kaže, dobiti nastavak, jer njegova ćerka planira da nastavi ovim putem.
U vremenu masovne proizvodnje, priče poput ove podsećaju da se iskustvo, znanje i ručni rad ne mogu zameniti. Dok postoje ovakvi majstori, postojaće i zanati koji odolevaju vremenu.
K.D.
